Na ivici mazohizma

NATO - geopolitički klub bejbisiterki

NATO sve brže postaje parodija samog sebe. Prijemom trivijalnih vojnih sila alijansa je upravo zašla u područje komedije. Kako dodavanje  takvih pigmejskih vojski NATO-u treba da poboljša bezbednost Sjedinjenih Država zaista predstavlja misteriju. Ali novi saveznici nisu samo beskorisni, oni predstavljaju potencijalnu sramotu za alijansu

Prijem Hrvatske i Albanije je školski primer onoga što ne valja u NATO politici Vašingtona još od kraja hladnog rata. Te dve nacije neće učiniti ništa da povećaju ogromnu vojnu snagu Sjedinjenih Država niti da poboljšaju bezbednost američkog naroda. One će samo stvoriti još potencijalnih glavobolja za Vašington.

Novi članovi koje je alijansa primila od kraja hladnog rata su malo više od nejakih država klijenata koje očekuju da ih Sjedinjene Države brane. To je većinski tačno čak i za prvu rundu ekspanzije, kada su priključene Poljska, Češka Republika i Mađarska, a još očiglednije u drugoj rundi koja je obuhvatila takve „vojne sile“ kao što su Slovačka, Slovenija, Latvija, Litvanija i Estonija. Takvi „saveznici“ su bezbednosni potrošači, ne bezbednosni proizvođači. Sa tačke gledišta američkog interesa one ne predstavljaju dobitak, već odgovornost – potencijalno veoma opasnu.

Obavezivanje na odbranu baltičkih država je posebno nesmotreno, jer predstavlja direktan geopolitički izazov Rusiji, upravo na pragu Moskve. Odnosi između Rusije i njenih malih baltičkih suseda su, blago govoreći, razdražljivi. U ovom trenutku, Rusija može biti previše slaba da izaziva bezbednosnu obavezu SAD/NATO prema tim državama, ali ne možemo biti sigurni da će to uvek biti tačno. Možemo samo poželeti da su evropske sile koje su blokirale energičnost SAD-a da priključi Gruziju i Ukrajinu NATO-u pokazale mudrost i opreznost kada je Vašington insistirao na članstvu za baltičke države.

Indosament članstva NATO-a za Hrvatsku i Albaniju potvrđuje da je alijansa upravo zašla u područje komedije. Vojni kapaciteti te dve države su mizerni. Po najnovijem broju The Military Balance-a, štampanom u Međunarodnom institutu za strateške studije, vojni budžet Hrvatske je 875$ miliona, i njena vojna sila sadrži 17.660 zaposlenog osoblja. Budžet Albanije je 208$ miliona, i njena sila sadrži 11.020  osoblja. One će povećati 356$ miliona iz Estonije i 4.100 trupa, 471$ milion iz Latvije i 5.969 trupa, 470$ miliona iz Litvanije i 13.800 trupa, i 750$ miliona iz Slovenije i 5.973 trupa. Ne nudeći članstvo Makedoniji, NATO će morati da prođe bez 161$ miliona iz Skoplja i 10.890 trupa.

Sve ukupno, ovi članovi potroše manje na svoje vojske godišnje nego što SAD potroše u Iraku za deset dana! Kako dodavanje takvih pigmejskih vojski NATO-u treba da poboljša bezbednost Sjedinjenih Država zaista predstavla misteriju.

Ali novi saveznici nisu samo beskorisni, oni predstaljaju potencijalnu sramotu za alijansu. Kada je potrpredsednik Dik Čejni izjavio tokom posete Balkanu 2006. da bi takvi članovi pomogli u podmlađivanju NATO-a i ponovnom posvećivanju alijanse vrednostima sloode i demokratije, on je pokazao koliko je Bušova administracija bez dodira sa realnošću.

Hrvatska je tek nekoliko godina bez fašističkog režima Franje Tuđmana i nastavlja da ima hladne odnose sa susednom Srbijom. Albanija je blizak saveznik novoj, većinski albanskoj državi Kosovo, entitetu čiju nezavisnost ne priznaju ni Srbija ni Rusija, i žestoko joj se protive. Albanija je takođe poznata i po tome što je pod uticajem organizovanog kriminala. Albanska mafija je legendarna u jugoistočnoj Evropi po potpunoj kontroli nad masovnim kockanjem, prostitucijom i krijumčarenjem droge.

Zbunjujuće je to zbog čega bi NATO – i posebno Sjedinjene Države kao lider alijanse – hteo da prihvati takve članove. To je politika na ivici mazohizma. NATO sve brže postaje parodija samog sebe. Sve više je kombinacija društva političkih zasluga i geopolitički klub bejbisiterki. Prijem trivijalnih vojnih sila kao što su baltičke republike, Slovačka, Slovenija, Hrvatska i Albanija potvrđuje da je alijansa nadživela bilo kakvu korisnost koju je nekada imala. Neko bi trebao da preduzme milostiv korak i da olakša muke NATO-u.

Ted Galen Karpenter, potpredsednik studija odbrane i spoljne politike na Cato institutu, autor osam knjiga o međunarodnim poslovima, uključujući Pametna sila: Ka promišljenoj spoljnoj politici za Ameriku.