U politici nema nikakvih načela

Akedemik Kosta Čavoški

Koštunica je glasao da predsednik parlamenta bude Nikolić, a potom povukao tu odluku, što je nepojmljiv i nezabeležen parlamentarni skandal. U svim parlamentarnim sistemima stranka koja ima relativnu većinu polaže moralno pravo na mesto predsednika skupštine. Nezavisno od toga kakva će se koalicija napraviti. Koštunica je tako pokvario odnose sa radikalima, ali ih nije mnogo popravio ni sa demokratima

U srpskoj javnosti koja je modelovana putem medija, čiji su odreda isti nalogodavci i finansijeri, retko se čuju ljudi koji misle i govore drugačije od poželjnog. Jednostavno ih zaobilaze. Da ne talasaju. Tako je bilo primetno da se u vreme kampanje za prdsednika Srije, nije čulo mišljenje uglednog profesora Pravnog fakulteta, dr Koste Čavoškog. Njegovi argumenti u raznim polemikama su takvi da je sa njima, sa stanvošta istinitosti, teško polemisati. A neguje i onu reklo bi se prevaziđenu, ’’ni po babu, ni po stričevima’’. Zato je profesore Čavoški naš sagovornik,

Da li je politički nekorektno ono što se čuje kao ’’istorijski’’ argument, a to je da Srbija od 1945. godine nije imala na svom čelu Srbina, valjda misle poreklom iz Srbije?

Mislim da to uopšte nije korektno jer ukazuje da vlasnici takvih stavova imaju uži pojam srpstva. Nikada nismo smatrali Crnogorce ničim drugim nego Srbima. Ako oni smatraju da Milošević nije bio Srbin, pa ni da Boris Tadić nije Srbin jer mu je otac Crnogorac, a majka iz Bosne, rođen u Sarajevu, to je greška. Ono što je u podtekstu te tvrdnje je svođenje Srba na Srbijance, što je nedopustivo i krajnje opasno. Da neko u Srbiji smatra da Crnogorci nisu Srbi, ma šta crnogorska politička nomenklatura radila da to poništi, to je stvarno nešto što se ni na koji način ne može prihvatiti.

Izbori ukazuj i na polarizaciju građana na radikale i demokrate, to je valjda ona podela na mondijaliste i nacionaliste. Sudeći po tome ima sve manje prostora za DSS.

Sticaj trenutnih prilika ide zapravo protiv treće stranke između ova dva oštro suprostavljena bloka. Biračko telo se oštro podelilo i po mom sudu DSS se neprestano smanjuje i gubi svoj razlog delovanja. Tome je prethodilo nekoliko ozbiljnih grešaka, počev od tog što je Koštunica posle pobede nad Miloševićem ostao u koaliciji sa Đinđićem koji ga je istisnuo sa vlasti i poslao u opoziciju. Na sledećim izborima DSS je bila druga i mogla je imati lagodnu većinu sa radikalima, ali Koštunica nije imao smelosti za to. I konačno posle ovih poslednih izbora Koštunica je glasao da predsednik parlamenta bude Nikolić, a potom povukao tu odluku, što je nepojmljiv i nezabeležen parlamentarni skandal. U ovim parlamentarnim sistemima stranka koja ima relativnu većinu polaže moralno pravo na mesto predsednika skupštine. Nezavisno od toga kakva će se koalicija napraviti. Koštunica je tako pokvario odnose sa radikalima, ali ih nije mnogo popravio ni sa demokratima.

Na šta liči ponuda DSS za dopunu koalicionog ugovora a odnosi se na ulazak Srbije u EU samo kao celovite države?

To je vešt potez koji je povukao Koštunica, on je inače veoma vešt u tom nadigravanju iza scene. Tadić je to odbio. Zašto? Zato što Koštunica zahteva od Tadića da jasno kaže da li će pristati na ulazak u EU ako ona prizna nezavisnost Kosova i Metohije. Tadić već ne govori o evroatlanskim integracijama nego samo o evropskim, ali ja mislim da je samo u predizborne svrhe sklonio ulazak u NATO, što inače zagovara njegova stranka. On tvrdi u kampanji i nešto što je nepomirljivo: da će sačuvati Kosovo i Metohiju i da će uvesti Srbiju u EU. Jedno i drugo ne može. Ne zbog nas, nego zato što EU nas hoće samo bez Kosova. To što Tadić odbija da potpiše ponuđeno izjašnjavanje samo znači da on podrazumeva ulazak Srbije u EU bez Kosova. Ali nije zgodno da to biračima kaže! Ljudi se po običaju zamajavaju i lažu.

Kako vam izgleda ovo otimanje za rusku kartu? I tu ima mnogo laži: upravo su demokrate prodale ili poklonile sve u zemlji Zapadu, a sa Rusima su se posle 5. oktobra uglavnom sprdali. Sada onako đuture trče u Moskuvu.

U politici nema nikakvih načela. Postoje samo sebični interesi, niko ne vodi računa o opštem dobru, već svoj sebični interes predstavlja kao opšte dobro. Cinizam je što Tadić, kao izraziti čovek Zapada, pokušava sada da kapitalizuje rusku kartu ne bi li ostao predsednik Srbije. Podcenjuju pri tome razum običnih ljudi i vešto manipulišu.

Jedno od pitanja na kome insistira Nikolić u kampanji je ogromna korupcija u srpskom pravosuđu. Da li, međutim, on pravi grešku kada izjavljuje da će češljati sudske spise?

Sudstvo je veoma osetljiv aparat i veoma je važno da se vlast ne meša u to. U vreme dosmanlija najnezavisnije sudije bili su oni koji su postali sudije u vreme Miloševića, ako je trakvih uopšte ostalo posle Barićevih i drugih čiskti. Pod Tomislavom Nikolićem će nazavisne sudije biti upravo oni koji su to postali u vreme vlasti Đinđića, Koštunice i Tadića. Retroaktivno zadiranje u već okončane postupke nije dozvoljeno bilo kako da su onončani. Može se pokrenuti postupak samo u slučaju korumpiranosti, što je teško dokazivo.

Čitav šminkerski Beograd se slika sa Tadićem, sve vrvi od podrške tzv. poznatih faca. Da li vas ugledne i ozbiljne ljude koji niste stranački angažovani, neko zove u kampanju?

Na takav način učešća u kampanji ne pristajem. Ali ta pojava znači da se kandidati ne osećaju dovoljno uglednim i poznatim kada su im potrebne ličnosti koje se ne bave politikom. To govori da kod nas nije dobro uređena demokratija. Čovek pobeđuje zbog kredibiliteta koji ima u javnosti, zbog onoga što je već učinio, ali i zbog onaoga što obećava da će učiniti u budućnosti. Zašto Tadić ne ide u kampanju sa onim obećanjima koja je već ispunio? Svojevremeno je jedan francuski kandidat imao parolu: recite šta sam to obećao a da nisam ispunio? Što takvo pitanje ne postavi Tadić? Zato što bi mu prvo odgovorili nezaposleni, milion i kusur njih, jer im je prošli put obećao pola miliona novih radnih mesta! Smešno je da posle sedam godina vlasti njegovih demokrata obećava bolji položaj penzionera i bolje zdravstvo. Pa upravo su oni od te dve oblasti napravili socijalu, sveli penzionere na puku sirotinju, a u zdravstvu cvate samo mafija i korupcija.

Dobro ali sada nam obećavaju besplatne akcije. Baš pred izbore, eto slučajnosti. Verujete li vi u tu pruču?

Pa to je naprosto smešno. Devedesete godine sam ja predvodio Demokratsku stranku i tada je profesore Vujačić, koji je sada naš ambasador u SAD, napravio plan privatizacije koji je predviđao da se ni jedno društveno ni javno preduzeće ne prodaje. Predviđao je da svaki punoletni građanin dobije odgovarajući broj vrednosnih papira, vaučera, da se otvori tržište, da se prodaju sva preduzeća našim građanima a da njihovo kupovno sredstvo budu ti vaučeri. Da tako oni koji su sve to napravili i stvorili višedecenijskim radom, budu privatni vlasnici umesto države. Sada kada su najbolje firme upravo Tadićevi prodali strancima, uz masne provizije, razume se, u bescenje i pod sumnjivim okolnostima, setili su se, jer im slabo ide ubeđivanje naroda da su oni nezamenljivi, besplatnih akcija. Ja se bojim da će to biti opet podvala. Kao što je i vest da je upis u birački spisak uslov za besplatne akcije, smišljena da bi se što više ljudi izvelo na izbore, jer su vajni analitičari predviđali da u slučaju visoke izlaznosti rastu Tadićeve šanse. Sve vam je opšta šarada.

Skoro će dve godine od odvajanja Crne Gore. Kako vam izgledaju odnosi dva bivša oka u glavi? Razroko?

Ti odnosi vrlo teško da mogu biti dobri. Naprosto velika je hipoteka među nama, zapravo na crnogorskoj strani. Kako možete imati dobre odnose sa državom koja poriče postojanje srpskog naroda u Crnog Gori? I koja od tamošnjih Srba hoće da napravi pripadnike neke druge nacije koja nikada nije postojala.

Šta Srbija mora da učini za svoj narod u Crnoh Gori?

Srbija je morala mnogo da učini, a nije, još pre tog sumnjivog referenduma. Sada treba da postavi srpsko pitanje u Crnoj Gori, da zahteva školovanje za Srbe na srpskom jeziku sa ćiriličnim pismom... Ova vlada nema smelosti da štiti vlastiti narod ni u Crnoj Gori, ni u BiH, ni u Hrvatskoj, a pogotovo ne u Makedoniji...

Kada pominjete Srbe iz Bosne, odnosno Srpske, mislite li da je Dodik, koji se ružno umešao u naše izbore, njihov iskreni predvodnik?

U Dodika uopšte nemam poverenja. To je čovek koji je za vreme rata, dok su Srbi ginuli na prvim linijama, trgovao i obogatio se, kupio nekoliko stanova u Beogradu. On je kao premijer upotrebio specijalne snage u Banja Luci da spreči izabranog predsednika Republike, dr Nikolu Poplašena, da uđe u Banjske dvore. To je teško krivično delo, koje je učinio po nalogu Vestendorpa, jednog stranca. Dodik je čovek koji i dalje prima naloge stranaca, sada to radi prikriveno i tako zavarava narod glumeći da je prosrpski orijentisan. U tome mu je pomogao Koštunica koji još uvek ima nešto srpskog kredibiliteta. Sada je Dodik počeo da čini ono što se od njega očekuje u stranim krugovima i zato podržava na ovdašnjim izborima miljenika Zapada. Prosta logika.

Kakav smo mi to narod kada nas bezbroj puta prevare isti i sa istim lažima?

Veoma sam skeptičan kada su u pitanju demokratija i demokratski pricesi. I mnogi drugi narodi su tupi i glupi kada izlaze na izbore. Najopakija je potpuna neodgovorsnost sa kojom se izlazi na izbore. Ljudi glasaju za nekog pa posle tog istog osuđuju i uopšte se ne osećaju odgovornim za njegova nedela. Ovaj način dolaženja na vlast je veoma sporan ali nema boljeg načina. Pobornik sam demokratije zato što nema boljeg uređenja, a ne zato što mislim da je to dobar oblik. Naš narod u tom pogledu nije nikakav izuzetak. Ni Buš nije u kampanji govorio da će napraviti klanicu od Iraka, nije pretio drugim državama... Kod nas je obmanjivanje izraženije jer je veći monopol nad sredstvima informisanja nego u Americi. Zato je naš narod zaglupljeniji jer su obaveštenja koja dobija pristrasna i neobjektivna.

Budite na kraju malo prognozer. da li će Koštunica, inače vaš kum, bez obzira na sva uslovljavanja, na kraju podržati Tadića?

Koštunica je neobično vešt kada je posredi povlačenje sitnih zakulisnih poteza. On će to učuniti tako da će više štetiti nego što će koristiti Tadiću. Ili će to relativno kasno da učini i sa ogradama. Mislim da je biračko telo već podeljeno. Na krajnji rezultat može uticati samo Brisel koji bi primenio neke radikalne mere. To znači da Srbija dobije neke silne olakšice, ili neka silna obećanja... Ili da odlože priznanje Kosova za određeno vreme, što u suštini ništa ne značu jer će ga oteti pre ili kasnije, a da to Tadić prikaže kao svoj uspeh.

Da li je Pravni fakultet u Beogradu i dalje meta tzv. demokratskih političkih snaga i opcija?

Očigledno da ovde preovlađuju snage mondijalističke orijentacije. To je zbog toga što na našem fakultetu uvek ima najviše onih koji su u dosluhu sa trenutnim vlastima. A inače imamo veliki broj slavoljubivih i vlastoljubivih ljudi. Kad se ova vlast promeni i kad nedaj bože ja dođem na vlast, imaću ovde najviše pristalica. Ja ili bilo ko drugi. Važno je da je na vlasti.

Hroma sreća

Kada je reč o pat poziciji u političkom vrhu Srbije, nema nikakve sumnje da Boris Tadić i njegovi kadrovi deluju po nalogu iz inostranstva. EU stvara drugu albansku državu na Kosmetu, stožeru naše duhovnosti i državnosti i očigledno očekuje da je Tadić i njegvi u tome podrže tako što će se prećutno saglasiti sa tim neprijateljskim aktom. Tako što će i pored toga što EU šalje misiju koja će pomoći Šiptarima u proglašavanju njihove državnosti, Tadić i njegovi potpisati neki bezvredni papir o našem hrljenju u tu i takvu Evropu. Neko nam seče nogu ili ruku, a mi mu potpisujemo izjavu ljubavi kojom se priznaje da to što nam rade, rade zbog naše hrome sreće i prosperiteta koji je sa štakom umesto noge mnogo brži i uspešniji. Sve govori o tome da se radi o vezanoj trgovini na koju su Tadić i njegovi u evropskim razgovorima izvan scene pristali, a  koju je Koštunica prozreo. Hajka i medijska orkestracija protiv Koštunice ukazuje da su u pitanju veliki ulozi i veilika obećanja od kojih će, kao i do sada, samo pojedinci iz vlasti profitirati. Oni će biti sve bogatiji, a Srbija sve manja i jadnija.

Dobrovoljci

Kako vam izgleda suđenje Šešelju u Hagu?

Kada je reč o tužiocu, to je potpuni neuspeh. Oni nisu u stanju da dovedu ni jednog svedoka koji bi išta ozbiljno mogao staviti Šešelju na teret. Upravo ispituju jednog svedoka tužilaštva koji je sve najbolje govoio o dobrovoljcima SRS, a najgore moguće o paravojnoj formaciji Vuka Draškovića. Pa je sudija pitao ko je ministar spoljnih poslova koji je imao svoju paravojnu formaciju koja nije imala uniforme JNA i nije bila u lancu legitimnog komandovanja. I nije kao takva interesantna Hagu! Šešelj za sada veoma doro vodi taj postupak.

Što ne znači da neće biti osuđen?

Ne bi ga uopšte optužili da misle da ga puste.

Gušterski mozak

Demokratska stranka, na čelu sa Borisom Tadićem, u ovim izborima poslužila se posebnim uticajem na birače koji se u kolokvijalnom govoru naziva gušterski mozak. To je, naime, način zastrašivanja ljudi, kada im se preti ugroženošću egzistencije, probuđujući u njima najniže porive kakve imaju gmizavci kada pokušavaju po svaku cenu da se održe u životu. Ako ne glasate za Tadića nema akcija, nema leba, nema viza, nema sunca... Specijalnim marketingom u čijem je centru delovanje na gušterski mozak, može se objasniti i visoka izlaznost na izborima.

Druga odlika ovih izbora je u tome što je glasovima manjinaca koji su takođe bili specijalno ’’inspisrisani’’, pobedio Tadić. Većinu srpskih glasova dobio je Toma Nikolić.