Trepča radi, a šta se gradi?

Kosovo i Metohija: skriveno bogatstvo južne srpske pokrajine

Samo rezerve olovno-cinkane rude u Pokrajini procenjene su na 51 milion tona. S obzirom na visoke procente metala u toj rudi (3,5 odsto olova, 2,5 odsto cinka, oko 70 grama srebra po toni rude), one po današnjim cenama vrede oko osam milijardi evra! Impozantne rezerve lignita na Kosovu i Metohiji (preko 14 milijardi tona!) tek čekaju «srećne dobititnike»

Ekonomski (čitaj pljačkaški) motivi američkog projekta otcepljenja Kosova i Metohije od Srbije bili su jasni od  početka, a svikim danom sve više izbijaju na videlo. Proteklih dana i nedelja razni internet-sajtovi bili su preplavljeni vestima da su na Kosovu i Metohiji pronađene velike rezerve najplemenitijeg metala i drugih ruda – nikla, hroma, aluminijuma, bakra, gvožđa i olovno-cinkane rude.

To je potvrđeno i sa zvaničnog mesta: iz prištinske Nezavisne komisije za rude i minerale (ICMM). Saopšeno je kako je istraživanje (koje inače već godinu i po sprovodi džoint venčer firma koju su osnovali centri za geološka istraživanja Finske i Velike Britanije!) pokazalo gde se nalaze rezerve metala i minerala, ali još nisu ustanovljene i razmere nalazišta. Pa ipak je ocenjeno da one  ,,predstavljaju ogroman potencijal za investicije’’ i da su mnoge inostrane kompanije spremne da počnu sa eksploatacijom ovog bogatstva.

Elem, zemljaci (koji je odradio deo zadatka za pristup «međunarodne zajednice» tom blagu) su, zajeno sa eksponentom američke politike u Evropi – Velikom Britanijom – utrošili 1,2 miliona evra na istraživanje kosmetskih rudnika resursa. Konstruisali su i specijalne niskoleteće avione, kojima su snimili veći deo teritorije Kosova i  Metohije. Zahvaljujući sofisticiranoj opremi koja dubinski istražuje sadržaj tla, koristeći magnetne talase, radiometrijske elektromagnetne i gama-zrake, otkrili su tolike zalihe rude koje su «opravdale napore» onih koji su, iz sopstvenih ekonomskih i političkih interesa, preduzeli sve, pa i bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije, kako bi se proglašavenjem države Kosova, domogli tih potencijala.

Formiranje Međunarodne upravljačke grupe za sprovođenje plana Martija Ahtisarija na Kosovu i Metohiji, koja je već postavila Pitera Fejta na mesto «Međunarodnog civilnog Predstavnik», dokaz je prirode «nezavisnosti» koju su Kosovu i Metohiji dodelili oni čije se zastave viore širom Pokrajine i početka eksploatacije bogatstva zbog koga je vredelo rasturiti državu SFR Jugoslaviju i bombardovati ono što se nije dalo rasturiti. I tada se znao taj motiv. Ovih dana neki su podsetili na ocenu izvesnog Majkla Habera, od 13. maja 1999. godine da su mogući uzrok NATO bombardovanja i ,,glasine da je na Kosovu pronađeno zlato’’!

Imaju i Finci, i Englezi, i Amerikaci dovoljno razloga da im se istraživački i svaki drugi trud isplatio. Prema procenama Svetske banke, vrednost mineralnih rezervi na Kosovu i Metohiji iznosi više od 19 milijardi dolara. Međutim, samo rezerve olovno-cinkane rude u Pokrajini procenjene su na 51 milion tona. S obzirom na visoke procente metala u toj rudi (3,5 odsto olova, 2,5 odsto cinka, oko 70 grama srebra po toni rude), one po današnjim cenama vrede oko osam milijardi evra!

Impozantne rezerve lignita na Kosovu i Metohiji (preko 14 milijardi tona!) tek čekaju «srećne dobitnike». U međuvremenu, kosovke termoelektrane koje je gradila SFR Jugoslavija «bespovratnim zajmovima» (!!!), tavore, a Pokrajina se, ubrzo nakon uspostavljanja Albancima «spasonosne» i drage tuđinske vlasti (pod maskom Ujedinjenih nacija) 1999. godine – našla u mraku! Štaviše, UNMIK je ne samo tolerisao već se i sam upustio u privredni kriminal – krađu struje iz energetskog sistema Srbije.

Zaokupljeni euforičnim izjavama zahvalnosti Sjedinjenim Američkim Državama što su nas bombardovali i izdejstvovali povlačenje vojnog i civilnog sektora Vlade Srbije iz Pokrajine, koji je bio predviđen Rezolucijom 1244, kosmetski Albanci i njihove vođe su dobro podneli potpuni slom ekonomskog sistema i privrednog života uopšte koji je tada usledio.Zaslepljeni slobobom da ubijaju Srbe i ostale nealbance pred očima vojne i civilne misije UN, kao i obećanom, a evo sada proglašenom, «državnošću», žitelji Kosmeta «uživaju» sve «blagodeti» mafijaškog načina «privređivanja».

Šefovi UNMIK-a su, suprotno od deklarativnog zadatka obnavljanja kosmetske privrede uništene bombardovanjem NATO-a, dopustili da bude potpuno uništeni proizvodnja idržavna preduzeća. Šef UNMIK Mihail Štajner osnova je 2003. godine Aenciju za privatizaciju firmi KTA, koja je bila sruga strana medalje vladavine ove  «civilne misije»: ne samo da nisu obezbedili ljudska prava i pravo na život (srpskog) stanovništva, već su dezavuisali i međunarodno priznato i neotuđivo pravo vlasništva!

Predsednik Privredne komore Srbije Sobodan Milosavljević šozvao je u avgustu 2005. godine predsednika asocijacija privrednih i trgovinskih komora u svetu da pomognu dase preispita i oustavi nezakonita privatizacija preduzeća na Kosovu i Metohiji, «koja je u toku i preti da trajno i na štetu pravih vlasnika preduzeća, potpuno poremeti vlasniču strukturu» - protivno Rezoluciji Saveta bezbednosti Ujedninjenih nacija 1244 i direktno na štetu vlasnika preduzeća i Republike Srbije, koja je najveći vlasnik privrednih kapaciteta na Kosovu i Metohiji.

I Albancima iz inostranstva na prodaju je ponuđeno dosta poznatih firmi iz ondašnje Jugoslavije, među kojim su ,,Feronikl’’ iz Glogovca, ,,Trepča’’ iz Mitrovice, ,,Jugoterm’’ iz Gnjilana, ,,Kosovodrvo’’ iz Prištine, Privredno-industrijski kombinat iz Peći, ,,Elan’’ iz Prizrena, Fabrika električnih uređaja iz Uroševca, Pećka pivara ,,Petoletka’’ iz Leposavića, ,,Kosovovino’’ iz Prizrena. Tu su Industrija duvana Gnjilane, ,,Klokot banja’’ iz Gnjilana, gnjilanska gladnjača ,,Mladost’’ i mnoge druge.

U međuvremenu, otkriveni su i ogromni lični interesi i poslovni «poduhvati» nekih direktno umešanih stranih zvaničnika i  «administratora» na Kosovu i Metohiji. Ovih dana su ponovo užiži mutni poslovi Medlin Olbrajt na Kosovu i Metohiji. Njena lobistička firma ,,Olbrajt prup’’, koja je sa dva odsto suvlasnik ,,Ipko.neta’’, preduzeća – ćerke ,,Telekoma Slovenija’’, akter je privredno-političko-kriminalne afere čiji će se klupko teško odmrsiti.

UNMIK je 2005. godine poništio prvi konkurs za mobilnog operatera na kome je pobedila slovenačka kompanija ,,Mobitel’’ sa kosovskim patrnerom Ekremom Lukom. Poništenje konkursa zatražio je ,,Mobilkom’’ iz Austrije, jer mu se rejting firmi (oni su bili treći) učinio toliko neverovatnim da je posumnjao u korupciju. Na ponovnom konkursu slovenačka strana ne očekuje nevolje od kosovskog pravosuđa. Uostalom, kosovski premijer Agim Čeku je Bojanu Dremlju, šefu slovenačlog ,,Telekoma’’, lično ,,izrazio veliko zadovoljstvo zbog potpisanog ugovora o koncesionaru mobilne telefonije koji je važan za lokalni živalj’’. «Dobro obavešteni» izvor u Ljubljani, koji ima odlične političke veze u Prištini, tvrdi da je tadašnji stvarni pobednik na tenderu Luka odustao od konkursa i prokrčio put ,,Telekomu Slovenija’’ u zamenu za američku vizu. ,,Tajkun Luka’’ je, tvrde, posle poništenja prvog konkursa 2005. (na kome je pobedio sa slovenačkim ,,Mobitelom’’), došao u teži konflikt sa američkim, pa je američka ambasada u Skoplju (nadležna i za Kosovo) proglasila Lukinu, već izdatu vizu, nevažećom i onemogućila mu ulazak u SAD. Amerikanci, međutim, ne mogu da dozvole bruku da UN zbog korupcije na Kosovu sada ponovo ponište konkurs za mobilnog operatera (posle druge Lukine pobede). Zato je Džim O’Brajen, lobista iz kompanije ,,Olbrajt grup’’, obećao Luki, u zamenu za odustajanje od pobede – ulazak u SAD.

Vojnom okupacijom rudnika «Trepča» 2000. godine od strane KFOR-a, po naređenju tadašnjeg šefa «civilne» misije Ujedinjenih nacija, pala je još jedna maska sa «humanitarnog vela» kojim je zaogrnuta agresija NATO na SR Jugoslaviju. Brutalno zauzimanje nacionalnog rudnika, procenjenog na više milijardi dolara, najavljeno je znatno ranije, pored ostalog i «štrajkom rudara» uz slovenačku «bratsku pomoć». Nezavisni analitičari i novinari (i američki) razotkrili su višegodišnje pripreme za «okupaciju» kosovskih rudnika. Strategije i taktike su se menjale, samo su glavni  «faktori» ostajali isti: američke multinacionalne korporacije kao eksponenti neokolonijalističke politike globalizacije, Džordž Soroš kao personifikacija mutnih invsticija širom sveta i albanski separatisti.

Četvrtu godišnjicu agresije NATO obeležio je KFOR najavom aktivnosti koje se ne bi mogle ubaciti ni između redova Rezolucije 1244 Saveta bezednosti UN – saopštenjem za štampu da je dobio naređenje da počne «rekonstrukciju» rudnika Stari trg. Nije precizirano od koga je stiglo naređenje, ali je upravo tih dana razotkrivena sprega vojnih faktora i «međunarodnih» privatnih korporacija – Konzorcijum «ITT Kosovo LTD», sastavljen od američkih, francuskih i švedskih kompanija, kojima je «dodeljena» Trepča. U saopštenju je istaknuto da je «UNMIK ovlašćen da raspolaže rudnim bogatstvom svih rudnika na Kosovu».

Trepča radi, ali šta se gradi?

ZLATO KAO PROKLETSVO

Nisu se Amerikanci prvi dosetili da okupiraju Kosovo i Metohiju, kako bi se okoristili njegovim rudnim blagom, među kojima je i u svetu retko nalazište dragocene rude bor. Dr Mihailo Stanašić, poznavalac rudnih bogatstava Kosova i Metohije, otkrio je novinarima i jedan zapis vizantijskog istoričara Kristovula iz 15. veka: ,,Ipak, nije bilo samo to (potčinjavanje Srba), nego su ga (sultana) pokrenula (protiv Srbije) i izvanredna svojstva zemlje, koja su zapanjujuća i koja pružaju obilje svakojakih dobara. Zemlja ima veliko plodno tle, koje rađa sve moguće plodove i sve bogato daje... Ali najvažnije je ono u čemu ona daleko nadmašuje sve ostale zemlje – zlato i srebro izbija tako reći iz izvora, i svuda gde se ono kopa pruža zlatni i srebrni prah u velikim količinama i najboljeg kvaliteta, bolje je od onoga u Indiji. Time je srpska država od početka bila povlašćena.’’

KOLONIJA I KOŠTA

Kosovo ne može preživeti bez inostrane pomoći i stoga Evropska unija planira donatorsku konferenciju kojom bi se pomoglo ovoj novoj državi – izvestio je ovih dana dopisnik austrijskog lista Kurir iz Brisela, dodajući da će «nova mini-država stajati milijarde» i da je «stratezima u Briselu jasno da sredstva iz budžeta EU nisu dovoljna». «Dobro obavešteni» tvrde će se međunarodna donatorska konferencija održati u junu 2008. u Briselu. EU će na konferenciji zatražiti od svojih članica, ali i od drugih država, prvenstveno Sjedinjenih Američkih Država, da finansijski podupru razvitak Kosova», a reč je o «oko milijardu evra u naredne četiri godine».

«Osim toga, nade se polažu i u Svetsku banku», piše list.

Članice EU već sad finansijski učestvuju u misiji EULEKS tako što finansiraju plate međunarodnih stručnjaka. List navodi da je «obnova» Kosova od 1999. godine stajala Evropsku uniju 1,8 milijardi evra, a na misije Ujedinjenih nacija i NATO-a utrošeno je dodatnih «nekoliko» milijardi.